Peđa Nikolić već nekoliko godina sa uspehom rukovodi igrom novosadskih Vojvoda, a njegovi izabranici su jednu od najboljih partija pružili minulog vikenda kada im je za malo izmakla pobeda nad Vukovima. Iako bi se mnogi večno osvrtali na propuštene prilike, glavni trener Djuksa ističe da je u ekipi raspoloženje posle poraza nakon dva produžetka – izuzetno.
– Svi igrači su dosta pozitivno prihvatili konačan rezultat. Opšti utisak staje u reči “Odigrali smo super, a izgubili. Nema veze, dobićemo ih kada bude bitnije”, kaže Nikolić kome od ove sezone u radu pripomaže Blažo Bojić, trofejni stručnjak koji se u Novom Sadu formalno nalazi u funkciji sportskog direktora, ali svaki raspoloživi trenutak koristi da svoje znanje prenese i igračkom kadru.
– Ranije nam se dešavalo da u početku sezone pobedimo Vukove, a onda oni “naplate dugove” kada je to rezultatski zaista i važnije. Možda nam je zato ovaj poraz poseban, dodatni motiv, jer smo videli koliko umemo, a znamo i koliko još možemo da napredujemo. Niko od igrača poraz posle dva produžetka nije primio loše. Svi su nekako oduševljeni igrom ostalih saigrača, a to što je pobeda sada izostala ne znači da će i sledeći put, dodaje glavni trener Vojvoda.
Ipak, iako nema nedoumica da su Djuksi sa pravom ponosni na svoj nastup, ostala je kod mnogih dilema zašto Novosađani u prvom produžetku, nakon što su zaustavili rivala bez postignutih poena, nisu šutnuli kada su bili na pet jardi od endzone, već su to učinili tek kasnije – i bili neuspešni.
– I mi u klubu smo o tome dosta pričali, ali je odluka bila potpuno logična i oko toga smo saglasni. Razmišljao sam u stilu “ako šutnemo i promašimo, sve smo upropastili već u prvom daunu”. Zato smo se odlučili da sve četiri šanse da poentiramo – probamo da iskoristimo. Da smo imali zdravog kikera, da je bio tu, 99% bismo odmah šutnuli i verovatno odmah proslavili trijumf, ali to je ona “sigurna varijanta” kada imate uigrane i do perfekcije spremne specijalne timove. Ovako, okrenuli smo se onome što je sigurnije za naš tim, a to je da ofanziva ostane na terenu. Nažalost, nismo se u tim trenucima najbolje razumeli, mi sa “klupe” i momci na terenu. Prvo smo “pozvali” trčanje, ali je napad pogrešno razumeo poruku i odigrao dodavanje, koje nije bilo uspešno, potom se desilo da ni druga akcija nije uspešna jer je snep bio previsok i lopta je “preskočila” našeg kvoterbeka, a onda je i dodavanje za tačdaun bilo poništeno zbog nedozvoljene pozicije sa koje je upućena lopta. Ali, ono što je važnije, to je da mi nismo bežali od pokušaja da pobedimo tačdaunom. Jednostavno, kao trener – imao sam potpuno poverenje u napad, zaključio je Peđa Nikolić.
