JUNIORI: Svi putevi vode u Rim (konačni spisak)

Posle glavnog dela priprema, održanog u Banji Vrujci, ovogodišnjoj bazi srpskih reprezentativnih selekcija, selektor juniorskog tima Srbije Zoran Damnjanović skratio je spisak od 50 igrača, na konačnih 40. Momci, uglavnom rođeni 1994. godine, pokušaće da kroz kvalifikacioni turnir četiri nacije u Rimu naprave prvi od dva koraka ka Prvenstvu Evrope za juniore, koje se održava naredne godine.

Posle nekoliko izbornih treninga, na kome su se iskristalisali najbolji u ovoj konkurenciji, udarni deo priprema održan je u periodu od 20. do 25. avgusta.

Jednog od članova stručnog štaba, trenera kvoterbekova i hvatača Blažu Bojića, sreli smo prvog dana kampa seniorske reprezentacije, koji se u sredu (29. avgusta), održao na stadionu na Adi Ciganliji. Jedan od rodonačelnika ovog sporta, čija se ljubav prema američkom fudbalu graniči sa zavisnošću, ljubazno se odazvao pozivu da razgovara za zvanični sajt asocijacije na temu juniora.

Nepopravljivi optimista zrači pozitivnom energijom, kako kada je u pitanju do sada učinjeno, ali i ono što čeka momke koji su budućnost američkog fudbala u Srbiji.

– Mislim da je ovo bio najbolje organizovan kamp do sada, bar kada u obzir uzmemo rad sa juniorskom selekcijom – počeo je Bojić priču. – Iako je bilo manje trenera nego prošli put, program bolje osmišljen. Imali smo odlične uslove, kako u hotelu, tako i na stadionu i treningu. Imali smo sve što nam treba i zaista smo radili mnogo.

Potpuna posvećenost, gotovo spartanski način života, odlikovao je ekspediciju srpskih juniora u Banji Vrujci.

– Radili smo stvarno mnogo, nekad 18, 19 sati. Dva puta dnevno smo trenirali vrlo naporno, po 3 sata. Svi treninzi su snimani, vršene su analize urađenog posle toga. Sledili su trenerski sastanci, pa sastanci sa igračima. Momci su prvi put videli šta je fudbal stvarno, kako izgledaju prave pripreme i mislim da je to na neki način na kraju ekipu napravilo pravim timom. Na početku je to bio skup ljudi koji su došli iz klubova, koji se nisu poznavali. Zato smo ih rasporedili tako da ih zbližimo i napravimo ih timom, koliko god je to bilo moguće za 5 dana. Verujem da je u tom delu odrađen fantastičan posao – smatra Bojić.

Efiksasnost rada, za pet dana koliko je reprezentacija provela na priprema, smatra Bojić, bila je na visokom nivou.

– Instalirali smo napad i odbranu, uspeli da odradimo taj deo posla, ali mislim da smo mnogo više radili na specijalnim timovima nego ranije. Čak lično mislim da će to možda biti jedan od naših najvećih aduta na predstojećim utakmicama, ako ne i najjači za turnir u Italiji.

U prvom meču, Srbiju očekuje duel sa Velikom Britanijom. Ukoliko budemo uspešni, izazov je još veći, jer se ide na pobednika domaćina turnira, Italiju ili Holandiju, koji će se sresti u drugom polufinalu.

– Za razliku od prošlog ciklusa, kada smo imali snimke i znali šta nas čeka, o proitivnicima sada ne znamo ništa. Zato ćemo morati da se na licu mesta prilagođavamo. Prvi meč igramo sa Britancima, baš kao i u Kragujevcu pre dve godine, pa se nadam da će i rezultat biti isti kao i onda. Italijani su jako opasni, verovatno i najveći favoriti turnira. Mnogo su uložili u svoj juniorski program. Prihvatili su se organizacije turnira, imaju dosta sponzora i neuporedivo bolje uslove nego mi i to liči na pravi fudbal. Išli su na američke kampove, dovodili američke trenere. Ostaje pitanje koliko su uspeli da naprave dobar tim i koliko su izvukli u toj prvoj i drugoj godini juniorskog programa. Sve će se videti na terenu.

Na pitanje kako ocenjuje kvalitet našeg tima, Bojić odgovara:

– Imamo dobar tim. Čini mi se da smo igrački malo lošiji nego pre dve godine, ali naglašavam da je to samo zato što su tada igrali mnogi koji su imali utakmice u seniorskoj konkurenciji u nogama, pa je jedino to iskustvo prevagnulo u pomenutoj komparaciji. Što se tiče timskog duha, mislim da je uspostavljen i to će biti naš adut, uz inspiraciju i inat, koji se kod nas uvek pojavljuje kada idemo na neke koji su uslovno favoriti, koji imaju bolju organizaciju i uslove. Mislim da smo sa ograničenim budžetom napravili mnogo i da će se, bez obzira kakav rezultat ostvarimo u Italiji, ovakav rad isplatiti u budućnosti, u seniorskoj selekciji, gde je i najpotrebnije.

Naš tim će biti i najmlađi na turniru.

– Imamo samo jednog igrača koji je 93. godište, dok su svi ostali mlađi. Rosteri ostalih reprezentacija imaju dosta igrača koji su 93. Selektor se odlučio da njih ne uzme u obzir, već da računa samo na igrače koji bi, ukoliko prođemo, imali pravo igranja u baražu i naredne godine. To je učinjeno kako bismo sa jednom selekcijom imali kontinuitet, jer je jako teško u dve godine promeniti dva tima i doći do rezultata. Pre dve godine smo imali potpuno različite timove u kvalifikacijama i baražu, jer su igrači koji su igrali kvalifikacije prestareli i nisu mogli da igraju naredne godine, što je prouzrokovalo velike probleme – objasnio je Bojić.

Tokom poslednjeg reza, odlučeno je kojih devet igrača neće putovati u Rim.

– Uvek je mnogo teško doneti takvu odluku, ali nam je na kraju bio posao olakšan jer se nažalost dogodilo da se par igrača povredi. Takođe, bilo je otkaza i uoči priprema, poput kvoterbeka iz Inđije, koji je povredio nogu pre kampa. Srećom, većina tih povreda je lakše prirode, ali neće biti zalečene u narednih desetak dana, pa smo odlučili da povedemo najspremnije. Iskreno mi je žao, jer su svi do jednog pokazali ogromnu želju da uđu u tim, da doprinesu timu. Sigurno je da se i na njih mora ozbiljno računati i u seniorskoj selekciji u budućnosti, ako nastave  sa kvalitetnim radom i igračkim razvojem.

Bojić ističe ogroman značaj ovakvih okupljanja, ne samo za reprezentaciju, već i za svakog pojedinca, ali i klubove iz kojih su došli.

– To je najbolje što je svima moglo da se desi. Kao što su igrači iz prošlog ciklusa doneli nešto novo svojim klubovima, verujem da će isto da se dogodi i ovog puta. Mislim da su svi mogli da ponesu nešto sa ovog kampa, jer je bio zaista sadržajan i kvalitetan.

Kada govori o delu tima, za koji je on bio nadležan, Bojić priča otvoreno:

– Radi se o vrlo talentovanim momcima, ali kojima je veliki hendikep nedostatak utakmica. Tu pre svega mislim na kvoterbekove. Kanižaj je doduše igrao ligu, ali mu, baš kao i drugom kvoterbeku nedostaje još rutine. Još nismo odlučili ko će biti prvi kvoterbek, jer je na pojedinim trenizima jedan je bio bolji, na drugim drugi, što je dovelo do zdrave konkurencije. To je bila jako pozitivna stvar, jer su jedan drugog vukli da daju svoj maksimum i rastu iz treninga u trening. Što se tiče hvatača, tu takođe imamo jako dobre igrače. Simović iz Kragujevca je imao jako dobru seniorsku sezonu, zbog čega se malo izdvaja, Milošević iz Niša, momci iz Beograda su takođe vrlo talentovani i za ovu konkurenciju zaista odlični. Nema sumnje da se radi o odličnom materijalu za seniorsku selekciju u narednim godinama.

Pitali smo Bojića i za prognozu uoči turnira u Italiji.

– Teško je davati prognoze, kada ne znate protivnike. Ja sigurno znam da će nas krasiti tamo slogan pod kojim idemo, a to je da je „Tim iznad svega“. Bićemo jedna grupa korektnih, pristojnih sportista koji će reprezentovati zemlju kako treba. Na terenu ćemo ujedati i pokušati da iskoristi svaku priliku koja nam se tamo ukaže. Imamo svoje adute, koje ćemo pokušati da iskoristimo, a za kakav rezultat će to biti dovoljno, videćemo na samom terenu – zaključio je Bojić.

Konačan spisak reprezentativaca