Novi Sad GAT Dukes – SBB Vukovi Beograd 25:23 (12:14, 6:0, 0:3, 7:6 )
Stadion: FK “Kabel”. Gledalaca: oko 1.000.
Kretanje rezultata:
6:0 Vilijem Pauel trčanje 2 jarde, Vladimir Dimitrijević neuspešan PAT.
12:0 Vilijem Pauel trčanje 10 jardi, neuspešno pretvranja za 2 poena.
12:7 Nikola Simović vraćanje kikofa 45 jardi, Rudolf Kokaji uspešan PAT.
12:14 Danijel Maksimović vraćanje intersepcije 30 jardi, Kokaji uspešan PAT.
18:14 Pauel pas 11 jardi ka Tejtu, neuspešno pretvaranje za 2 poena.
18:17 Stefan Tešić fild gol 35 jardi.
18:23 Toni Vašington trčanje 1 jard, neuspešan PAT.
25:23 Paule trčanje 4 jarde, Dimitrijević uspešan PAT.
Po prvi put u svojoj istoriji, Novi Sad Djuksi osvojili su titulu prvaka Srbije, pobedivši u Serbian Bowlu XI do ove godine neprikosnovene Vukove iz Beograda u šokantnoj završnici.
Novosađani su imali četiri minuta za poslednji napad, napad u kojem su morali da pokažu od kakvog su materijala, jer su Vukovi vodili rezultatom 23:18. Ništa im nije išlo na ruku, a pre svega činjenica da u drugom poluvremenu nisu uspeli da osvoje nijedan prvi daun tog trenutka. Međutim, Vilijem Pauel je pokazao da je pravi lider, uzeo je loptu i poveo svoj tim ka tituli. Trebalo je preći preko 50 jardi, a on je pronalazio rupe u odbrani Vukova, uz odličan “clock management” približavao loptu end zoni.
Ostalo je samo 14 sekundi do kraja, kada je bilo jasno da je sledeći napad “biti il’ ne biti”. Ko drugi, do Pauel, uzeo je loptu, iskoristio odlične blokove i pretrčao i poslednjih 4 jarde za tačdaun i titulu!
Već u prvom drajvu Novosađani su uspeli da dođu do poena. Polako su lomili defanzivni deo tima Vukova , koji je u odnosu na prvi bio jači za odličnog lajnbekera, Dekstrela Simonsa. Ipak, predvođeni Vilijemom Pauelom i odličnom ofanzivnom linijom, Djuksi su pomerali lance i na kraju poenima Pauela došli do vođstva. Pokušaj za esktra poen je izblokiran, pa je rezultat ostao 6:0.
Pokušavaju Vukovi da iznenade Vojvode, pa je sjajni hvatač Toni Vašington krenuo sa pozicije kvoterbeka, što je u prvih nekoliko napada dalo rezultat. Čak je Vašington istrčao za tačdaun, ali je ekipa iz Beograda ipak vraćena zbog holding ofanzivne linije. Ipak, prvi pokušaj pasa završio se kobno po Vukove, jer je loptu odlično presekao Amerikanac Kajl Teret, koji intersepciju vratio unutar end zone Vukova.
Bila je to nova prilika za poeniranje, koja nije ispuštena. Vilijem Pauel je još jednom realizovao trčanjem napad Vojvoda, koristeći odlične blokove ofanzivne linije. Pokušaj pretvaranja za dva poena bio je neuspešan pa je ostalo 12:0 za Vojvode.
Nikome na stadionu nije bilo jasno zašto su u toj situaciji domaći pokušali onsajd kikom da iznenade Vukove. Vrlo pribran bio je Nikola Simović, koji ne samo da je uhvatio loptu, već je i sjajnim prodorom dugim 45 jardi vratio loptu do tačdauna za prvi tačdaun Vukova, koji su uz uspešno pretvaranje smanjili rezultat na 12:7.
Bio je to šok, od kojeg se Vojvode nisu brzo oporavile. Već u sledećem napadu, Danijel Maksimović je presekao pas Pauela i vratio intersepciju 30 jardi, utrčavši u end zonu. Uz nov uspešan PAT Kokajia, Vukovi su došli do vođstva 14:12, što je i bio rezultat kojim se završila prva četvrtina.
Momentum je prešao na stranu Vukova. Vojvode su još jednom neuspešno napale, bili na ivici fambla, ali su ipak uspeli da se izvuku, ali ne i da ozbiljnije ugroze odbranu gostiju, pa je lopta brzo prešla napadu Vukova.
Odlično trčanje Marka Bakovića, dugo oko 35 jardi, dovelo je Vukove nadomak crvene zone tima iz Srpske Atine, ali je još jedno dobro trčanje Tonija Vašingtona vraćeno zbog kazne Vukova, pa su Vojvode ipak uspele da se odbrane i pored četiri pokušaja gostiju.
U gotovo bezizlaznoj situaciji bio je Pauel pri trećem daunu, ali je uspeo da se iskobelja iz zamki defanzivaca Vukova i uposli Ivana Klarića, pred kojim je bio brisan prostor, ali je nadomak end zone Ivan Nedeljković čudesno intervenisao ispasio svoj tim od poentiranja. Ipak, to nije sprečilo neizbežno, pošto je dva napada posle toga Pauel sjajno usposlio Kajla Terta za novo vođstvo. Pretvaranje za dva poena, opet nije bilo uspešno.
Odbrana Vojvoda uspela je u finišu druge deonice da pronađe način da zaustavi trčanja Vukova preko Vašingtona, Mihaila Josovića i Marka Bakovića, pa su zaustavili protivnika na sredini terena. Međutim, ni sami nisu uspeli nešto više da urade u napadu. Tri pokušaja pasom Pauela nisu bila ni blizu novom prvom daunu, pa je usledila nova razmena na terenu. Ipak, vremena za ozbiljniji napad više nije bilo, pošto je do kraja poluvremena ostalo manje od 60 sekundi.
Vukovi su prvi krenuli u napad u drugom poluvremenu i drajv je tekao odlično po ekipu iz Beograda, koji su uglavnom trčanjima stigli u crvenu zonu Novosađana, uspevši da realizuju u jednom napadu četvrti pokušaj. Mihailo Josović je odličnim trčanjem ušao u end zonu, ali je još jedan tačdaun poništen zbog kazne, pa je na kraju napad završen fild golom Rudolfa Kokajia za 18:17.
Napad Vojvoda se nije dugo zadržao na terenu u prvom ataku u drugom poluvremenu, jer je odlično postavljena odbrana Vukova lako izašlana kraj sa tri pokušaja domaćih.
Sledeći atak čopora sa Ade, započet je u trećoj, a završen tačdaun trčanjem Vašingtona u poslednjoj deonici. Povijala se sve vreme odbrana Vojvoda, nikako nije uspevala da zaustavi nezgodna trčanja protivnika, koji su se posle nekoliko napada ponovo našli u crvenoj zoni. Ovog puta Vašington je preuzeo stvari u svoje ruke, prvo trčanjem od 10 jardi doveo svoj tim na jard, a zatim i pretrčao i taj deo terena za novo vođstvo Vukova (23:18).
Ušli su potpuo domaćini u mašinu protivnika, koji je opet vrlo brzo došao do poseda, a zatim iskusno trošio vreme i trčanjima uporno pomerao lance unapred. Međutim, 4 minuta pre kraja utakmice, dogodio se prelomni trenutak. Vukovi su pokušali da realizuju četvrti pokušaj za jedan jard, na sredini terena, ali – nisu uspeli. Iako je nekoliko puta do tada Vašington uspevao da pokrene lance napred, ovog puta je bio zaustavljen, što je dalo šansu Vojvodama da u poslednjem napadu dođu do titule.
Na taj način, Vojvode su postale, posle Vukova i Wild Boarsa, treći tim u Srbiji koji je osvajao titulu od 2004. godine, kada je odigrano prvo srpsko finale.
